ТИ

У мом оку живиш

прођеш као сенка

мирисом без трага

нестане ми сета

и кад срце тражим

додирнеш ми струне

глас у мом гласу

високе су хриди

сад је море мирно

и песма што ме буди

опет на твом длану

срце куца моје

крилима у ветар

летиш мило моје

граница и нема

само бројим зоре

таласе у песку

време сад је стало. 

 

Зажмури

У сваком огледалу сијаш

да ли те познајем

или те знам

немој ми рећи

зажмури

и пусти мене да гледам за тебе,

видео сам звезду падалицу

слагао сам те за мраве на твојим ногама

ево га месец носе га вредни морнари

пао је у море моје љубави

због тебе,

ма нисам слагао веруј ми,

не отварај очи жмури

шапућем ти песму

у сваком пољупцу који нестаје

иза твоје косе и меког уха

које се игра мојим уснама.

Врели су ти образи, жмуриш

а мени жмури срце у твом загрљају. 

Волим те тихо и јако

држим те небом мојих песама

ветром мојих снова

и јавом своје душе.

Знаш да знам да је то истина

и да ћеш ме љубити,

на тебе је ред да удариш пољупцима

преко мојих усана. 

Све је то љубав 4

И превише је много мало да кажем

и мало је можда довољно да прође

али никада није касно да подвучемо

и да све буде једнако у једној равнотежи

коју познајемо ја и ти,

НЕ ДОСТАЈЕШ МИ...

 

Слагао сам вас равнотеже нема

никад је није ни било

између двоје људи

то је тако чудно

прожима се и даје увек више

и увек лакше.

 

Све ја то знам и верујем јако

јесте стварно је лако

погледом ухватим њене усне

и нежно приђем својима,

зароним дубоко

пливам као риба

окрећем се

у свим својим мислима

у свим њеним откуцајима

у љубави која дише

нашим телима. 

 

Колико је брзо упознајем 

толико ћу је вечно волети

кроз сваки делић њеног тела

тражим своје трагове

да не заборавим где сам стао

и где ћу да наставим да љубим. 

 

Све је то љубав 3

И оно што пишем и шишеш

и оно што мислиш а ћутиш

и можда понекад кријеш

знам да знаш

да вреди

да вредиш

јер држиш срце у срцу

мојим и твојим рукама.

 

Не плашим и не плашиш се

само летиш сновима

само љубиш

рукама и уснама

све то није тако опасно

све је то нежно и све нас то веже јако

ни један грчи и ни једна кнедла у грлу

не може застати

то овде не постоји

практично је немогуће бити невешт у давању

и узимању пољубаца.

 

Волим те зато што љубав имаш у очима

Волим те зато што знам да си трчала мени

Волим те зато што постојиш и зато што си стварна

Волим те зато што си моја вечна машта

Волим те зато што си у прошлости расла

Волим те зато што си моје данас

Волим те јер ћеш и сутра и свако сутра бити поред мене

Волим те зато што ти у осмеху видим победу

Волим те зато што се не плашим падања поред тебе

Волим те и после милион и хиљаде речи које крену па остану

Волим те зато што знаш и кад чудно пишем и кад чудно дишем ти све разумеш

Волим те и то је превише, ал не и за тебе, једноставно

Волим те и то могу још више. 

Све је то љубав 2

Ево сваки пољубац у низу

кад га пишем и љубим

увек је свеж од срца,

сам живи у твом,

стално се трудиш брже да га вратиш. 

 

Пакујем речи у стихове

у строфе најлепше мисли

љубим сваком речи

која ка теби лети,

знам и не знам

да ли ће баш стићи на време,

а време не познајем када те нежно љубим

што спорије да осетиш и осетим

сваки твој и мој дрхтај срца.

 

Како је то лепо када поново волиш 

и упознајеш душу душе у коју си сада ушао

и која се као твоја отворила.

 

На рубу њених усана

нашао сам моју обалу

мој сан

у овој шкољци живота

који плута у плавом мору.

 

Нашао сам те. 

 

И поново баш сваким буђењем

гледам те очи које ми јутром

кажу дођи, а ноћима узми ме

нешто ми топло прође телом

и као да ме загрлиш тада

ја се опет пробудим

са твојом руком на срцу.

 

О како те толико волим

све је то љубав

и на једној и на другој страни јастука

увек исти сан

у сну смо ти и ја

на јави ти и ја

ништа више не постоји

постијиш само ти и у теби ја.

 

 

Све је то љубав

Понекад се сакријем, снуждим и стиснем у празно

ставрно понекад сакријем своје очи и срце

као да их немам у мраку нађем топао мирис

можда и заспим отворених очију,

једноставно не знам нисам сигуран,

чудан сам у сопственом чуду

када бежим од своје сенке

ал и то добије своју круну

и свој крај.

 

Сада сам свој поново у једном месту

на једној земљи која нас све исте рађа

да се котрљамо и штрапкамо насмејани ил тужни.

 

У свом лету са цвета на цвет задовољне пчеле 

и ветар на њиховим крилима у ливади посутој светлошћу

видео сам свој цвет, осетио њен мирис.

 

И сада као и тада љубав је нешто што се осети шапатом погледа

истих наших топлих и превише блиских

замотаних у свакој секунди вечности

како је лако све то памтити и знати

баш као што знамо и ти и ја,

не могу да престанем да те љубим 

иако се у сваком пољупцу будим 

и поново нестајем, трошим и дајем

узимам и бежим, једноставно постао сам овисник

твојих усана, пијан од твојих очију

бесан од чекања једног па другог загрљаја.

 

Шта бих ти све дао да ме јуриш у сваком сну

кад немир и пожуда крену кроз ове жиле

кад јурне живот ко плес у тами

и зора пробуди светлост у мојој роси

кад нам се косе умрсе

кад нам рукави постану тесни

кад из груди крене уздах

и кад га уздахом вратиш.

 

Ако икада небом ухватим корак твој

пустићу Месецу да завра траг,

а Сунцу да ми га јутром нађе.

Тако ћу се изнова будити са росом изнад колена 

и твојим слатким уздасима.