ТИ
У мом оку живиш
прођеш као сенка
мирисом без трага
нестане ми сета
и кад срце тражим
додирнеш ми струне
глас у мом гласу
високе су хриди
сад је море мирно
и песма што ме буди
опет на твом длану
срце куца моје
крилима у ветар
летиш мило моје
граница и нема
само бројим зоре
таласе у песку
време сад је стало.
Зажмури
У сваком огледалу сијаш
да ли те познајем
или те знам
немој ми рећи
зажмури
и пусти мене да гледам за тебе,
видео сам звезду падалицу
слагао сам те за мраве на твојим ногама
ево га месец носе га вредни морнари
пао је у море моје љубави
због тебе,
ма нисам слагао веруј ми,
не отварај очи жмури
шапућем ти песму
у сваком пољупцу који нестаје
иза твоје косе и меког уха
које се игра мојим уснама.
Врели су ти образи, жмуриш
а мени жмури срце у твом загрљају.
Волим те тихо и јако
држим те небом мојих песама
ветром мојих снова
и јавом своје душе.
Знаш да знам да је то истина
и да ћеш ме љубити,
на тебе је ред да удариш пољупцима
преко мојих усана.
Све је то љубав 4
И превише је много мало да кажем
и мало је можда довољно да прође
али никада није касно да подвучемо
и да све буде једнако у једној равнотежи
коју познајемо ја и ти,
НЕ ДОСТАЈЕШ МИ...
Слагао сам вас равнотеже нема
никад је није ни било
између двоје људи
то је тако чудно
прожима се и даје увек више
и увек лакше.
Све ја то знам и верујем јако
јесте стварно је лако
погледом ухватим њене усне
и нежно приђем својима,
зароним дубоко
пливам као риба
окрећем се
у свим својим мислима
у свим њеним откуцајима
у љубави која дише
нашим телима.
Колико је брзо упознајем
толико ћу је вечно волети
кроз сваки делић њеног тела
тражим своје трагове
да не заборавим где сам стао
и где ћу да наставим да љубим.
Све је то љубав 3
И оно што пишем и шишеш
и оно што мислиш а ћутиш
и можда понекад кријеш
знам да знаш
да вреди
да вредиш
јер држиш срце у срцу
мојим и твојим рукама.
Не плашим и не плашиш се
само летиш сновима
само љубиш
рукама и уснама
све то није тако опасно
све је то нежно и све нас то веже јако
ни један грчи и ни једна кнедла у грлу
не може застати
то овде не постоји
практично је немогуће бити невешт у давању
и узимању пољубаца.
Волим те зато што љубав имаш у очима
Волим те зато што знам да си трчала мени
Волим те зато што постојиш и зато што си стварна
Волим те зато што си моја вечна машта
Волим те зато што си у прошлости расла
Волим те зато што си моје данас
Волим те јер ћеш и сутра и свако сутра бити поред мене
Волим те зато што ти у осмеху видим победу
Волим те зато што се не плашим падања поред тебе
Волим те и после милион и хиљаде речи које крену па остану
Волим те зато што знаш и кад чудно пишем и кад чудно дишем ти све разумеш
Волим те и то је превише, ал не и за тебе, једноставно
Волим те и то могу још више.
Све је то љубав 2
Ево сваки пољубац у низу
кад га пишем и љубим
увек је свеж од срца,
сам живи у твом,
стално се трудиш брже да га вратиш.
Пакујем речи у стихове
у строфе најлепше мисли
љубим сваком речи
која ка теби лети,
знам и не знам
да ли ће баш стићи на време,
а време не познајем када те нежно љубим
што спорије да осетиш и осетим
сваки твој и мој дрхтај срца.
Како је то лепо када поново волиш
и упознајеш душу душе у коју си сада ушао
и која се као твоја отворила.
На рубу њених усана
нашао сам моју обалу
мој сан
у овој шкољци живота
који плута у плавом мору.
Нашао сам те.
И поново баш сваким буђењем
гледам те очи које ми јутром
кажу дођи, а ноћима узми ме
нешто ми топло прође телом
и као да ме загрлиш тада
ја се опет пробудим
са твојом руком на срцу.
О како те толико волим
све је то љубав
и на једној и на другој страни јастука
увек исти сан
у сну смо ти и ја
на јави ти и ја
ништа више не постоји
постијиш само ти и у теби ја.
Све је то љубав
Понекад се сакријем, снуждим и стиснем у празно
ставрно понекад сакријем своје очи и срце
као да их немам у мраку нађем топао мирис
можда и заспим отворених очију,
једноставно не знам нисам сигуран,
чудан сам у сопственом чуду
када бежим од своје сенке
ал и то добије своју круну
и свој крај.
Сада сам свој поново у једном месту
на једној земљи која нас све исте рађа
да се котрљамо и штрапкамо насмејани ил тужни.
У свом лету са цвета на цвет задовољне пчеле
и ветар на њиховим крилима у ливади посутој светлошћу
видео сам свој цвет, осетио њен мирис.
И сада као и тада љубав је нешто што се осети шапатом погледа
истих наших топлих и превише блиских
замотаних у свакој секунди вечности
како је лако све то памтити и знати
баш као што знамо и ти и ја,
не могу да престанем да те љубим
иако се у сваком пољупцу будим
и поново нестајем, трошим и дајем
узимам и бежим, једноставно постао сам овисник
твојих усана, пијан од твојих очију
бесан од чекања једног па другог загрљаја.
Шта бих ти све дао да ме јуриш у сваком сну
кад немир и пожуда крену кроз ове жиле
кад јурне живот ко плес у тами
и зора пробуди светлост у мојој роси
кад нам се косе умрсе
кад нам рукави постану тесни
кад из груди крене уздах
и кад га уздахом вратиш.
Ако икада небом ухватим корак твој
пустићу Месецу да завра траг,
а Сунцу да ми га јутром нађе.
Тако ћу се изнова будити са росом изнад колена
и твојим слатким уздасима.
