Близу си и и ја то знам и осећам

Близу си баш као и сваки додир сна у овом мору које се таласа нашим животима. Путујеш у сновима и поново се рађаш у свакој зори мојих огледала. Гледам те у тишини угашених пољубаца у трептају сваког удисаја и издисаја, лепа си.

Кожа ти је мека, а душа тако чиста и топла као гнездо у коме сам склопио своја крила и нашао мир. Да ли је то љубав ил нешто више када додиром прођеш кроз моје срце, венама протечеш као бујица и склоопиш своје и моје очи пољупцем.

Тако смо млади, а ја се плашим старости и растанка, не видим те далеко од себе никада, а опет трчим у мислима, волим те.

Све су ми речи и реченице исто започете и завршене, препознајеш их погледом, осећаш срцем, ја их не изговарам, оне те саме додирују, милују и љубе. Тако су просте и проширују се, никада се неће усложити, али их има све више и више како ти прилазим, како ти провлачим руке кроз косу, како те привијам себи и како се претварају у шапат само двеју речи: ВОЛИМ ТЕ, и престају да жуборе и смирене пониру ту у теби где Сунце и светлост извиру.

Близу си баш као и сваки додир сна у песку овог времена,

Близу си баш као и ова дечја игра без граница,

Близу си ми и ја то знам и тако осећам.