Мисао у грешкама песме о љубави

Пишем речима као диркама мелодију срца свог,

струне речи круне свилом додира твоје коже,

ветар шиба зидове беле и чаршав кошуље неба мог

ја у очима својим месец увојка твог носим

ближи смо и даљи, срећни и тужни,

наш живот и љубав у вечности крај.

 

Грлим, да речима опишем сву ту светлост,

Љубим, да пољупце низ ветар-реку и ваздух тако лако шаљем,

Жмурим, да све то забораву не дам,

Памтим, и мирис и додир и сву ту меру света што нас је родио тако несавршене,

а исте у свему што волимо бићем својим.

 

Корачам, овом земљом у свим стварним и нестварним сновима,

нашим