Ево ту међу нама

Ево ту крај мене

цветају све твоје жеље,

пољупци и осмеси.

Баш ту на образ да осетиш

сваки сан моје душе

загрљене твојим топлим дланом,

а плућа да се рашире и удахну јако

мирис твоје коврђаве косе.

И боја зиме

и чиста белина твоје меке коже,

тако топле и нежне

што прстима мојим

задају дуге путање,

А ја лутам као дечак,

сваком се облику дивим

само да питам не смем,

ћутим погледом твојим

и све у њему разумем,

да загрлим јаче,

да пољубим лепше,

да приђем ближе,

и знам и умем,

ја тебе разумем...

Чујем како дишеш,

насмејем се кад неспретно хрчеш

и кад то јутром нећеш да признаш,

када се нападом браниш

па смејеш,

а опет пољубце делиш...

Ма памтим сваки твој покрет

и говор тела 

јер и њега 

разумем,

ти се окренеш - откријеш,

ја то осетим

па те покријем и загрлим

и тако ноћ за ноћ

дан за дан,

Ево ту крај мене

цветају све твоје жеље,

Баш ту на образе да осетиш

сваки сан моје душе...

Мрзим, а Волим те

...Ма мрзи ме више да ти читам и пишем,

да мислим само о теби

и смејем се,

никад више, а ни мање,

шта ког брига,

сва та чиста осећања,

као гласна музика док свира,

ја чујем само своју тишину,

мирис врелог лета,

промене

које недостају,

и укус свежег хлеба.

 

Опет је јутро сакрило мрак испод ока

и оштар ваздух у плућима удахнут страх

од хладноће,

не знам како је то

да не мислим

да ћутим

да очима тражим крај плавог хоризонта.

 

Мрзи ме овде да ћутим,

-помери се с`места,

чујем себе како

у издаху кажем.

 

Опет се враћам

путем уским,

а ободом виоског тротоара,

као утиснуте реке-улице,

течем коритом страних мислим,

не мислим,

а желим да мислим о теби,

кога ја то заваравам? 

 

Окренем се и поново покријем,

али део мене поново зебе

баш као и свака душа без тела

лутам у својим ходницима

зидовима белим од самоће.

 

Мрзим,

а тренутака је тако мало

и погледа у празно

изгубило траг у овом времену,

како се само ова реч почетним словом

излизала, преточила

из беса у тугу

из чежње у патњу

и поново у љубав.

 

Како сам слаб сваком помисли на тебе

и све твоје....

окован вечно твојим топлим загрљајем,

колико је то јако,

а само рећи 

ВОЛИМ ТЕ...

увек и сваки пут изнова...

 

Пробаћу...

Волим те,

сваким погледом ока када га отворим,

када испуним свој хоризонт среће

само једним твојим пољупцем

исихтреним загрљајем

неочекиваном топлином

тела твог,

Волим те

и тако треба,

да дишем на јастуку

у сну поред сваког пајаца и снега кога нема,

да им измишљам слике јелки, ирваса, представе на тргу,

да им скидам маске и бојим им лица у светло-тамно са сузом и без ње,

купастом капом, округлим дугметима и широким панталонама, да им причам

приче, изводим циркусе и да ћутим.

 

Све знам када те ВОЛИМ и када се бојим

и када делим и када желим.,

само једним твојим погледом.....

...ВОЛИМ ТЕ