К Р А Ј

Тихо шапућем, док варљиво лето сунчаним даном жури да сву срећу понесе самном на

пут.

Кофери се одавно пакују сами, ствари трче без неког посебног реда, а моји погледи

остају ту негде, где их свака успомена повуче, онако кратко загрли тренутком светлости

на својој кожи. Ко још уме да опише осећај туге и среће, а да не пусти кишу низ своје

лице.

Тако бих те загрлио још једном и поново сваким кораком док одлазим од тебе, али тада

те не бих никада пустио...никада отишао..даље...

Спаваш и сан ти облива лице среће, смежурани обрашчић мог јастука од твоје топле 

коже, знам како је топло загрли ти те и прибити уз себе, а јутро је, ја устајем и одлазим

сваки пут и никад ти то тада не кажем да осећам, да су тренуци дуги као један век,

као једно сећање и у себи тихо шапућем..сада и никада више.... 

 

 

Једна за ноћ и једна за трен

Кажу опет ће проћи,

опет ће доћи

једном за ноћ

једном за трен...

 

И све моје ствари

и игре у тами

шапат на ветру

и туђе усне

што други љуби.

 

Једном за ноћ

и једном за трен,

кажу живот ће проћи..

 

Другом је лако,

а мени тако

срце кидаш полако

остављаш снове

да изгоре.

 

Кажу нестаће жеље,

оживеће сенке

свака друга

огледало твоје,

једна за ноћ

и једна за трен...

 

И све нека прође

нек нестану жеље

на обали мора

таласом вођен

у дубине мора

кажу живот ће проћи

кажу нестаће жеље

оживеће сенке

свака друга - огледало твоје,

једна за ноћ

и једна за трен.

Увек ту поред тебе

Једном

не тако давно

не тако далеко

отворићеш своје очи

у рају 

као сваки цвет

раширићеш латице своје...

 

Једном

и више пута

твоје ће срце

да задрхти

да трепери

док ће дланови образе да греју...

 

Увек ће загрљј да веже чврсто

љубав и тугу

радост и сваку жељу

нашег ока сјај

и у мраку

и у светлу.

 

Остаћу ту поред тебе

и кад окренеш леђа

и кад случајно заспиш

од пољубаца

што те безбрижно грле.

 

Само понекад

кад мисао брже

украде тренутак тишине

ти зажмури

и усне ће моје прићи ближе.

 

Удахни сад ваздух свежине,

пусти ме да те подигнем

и окренем у кругу наше среће,

не плаши се

отвори очи

и сањај у мојим очима дугу.

 

Да престане неће

као ни године

ни сви месеци

ни дани

и ништа што стари

што зри јаче у нама

што прелива  се

расте и шири

вене и гаси,

само део мене и тебе

увек ће да памти,

а други вечно да се смеје

паперјем од сећања,

кишом загрљаја

у ваздуху

и после тебе и после мене

можда прође само време,

и остане твоје и моје име.

 


 

Само реч

Само реч,

једна лиска -

заборављена храброст,

младог сна и јаве -

 

Искреност, давно изречена

под крошњом старог кестена,

дато обећање

и само шапат ...руже ветрова....

 

Ја знам -

погледом те читам,

и ране своје видам,

тешим се да признам,

понос с лица скидам,

 

задњи пут - 

 

образ живота кријем,

као да знам -

испод капута осећам

почиње тишина. 

 

Само реч,

једна лиска -

заборављена храброст-

 

Млад и срећан

слеп да видим време - године и дане

љубав што се каје

 

пред очима - слику како бледи.

 

Само реч,

једна лиска -

 

На четри стране света

празан испод коже

човек не може да чека.

 

Само реч. . .

Да заспиш отворених очију

Могу ти прићи тихо-полако

кораком лаким

прислонити образ на длан док спаваш...

 

Могу ти шапатом рећи тихо-полако

слово по слово 

име - љубави.

 

И опет,

сасвим тихо-полако

на јастуку од свиле

и чаршаву пуном твоје белине

мекша од сна

лакша од пера

пахуља мила

моја горска вила...

....и кап по кап пољупца мог

низ твоју кожу

буди и дише

и жељу више....

да загрли јаче

да приђе ближе

срцу од срца

да стане време

да свет заврти

да све задрхти...

 

Могу ти прићи тихо-полако

кораком лаким

прислонити образ на длан...

док спаваш...

За сан

Зажмури и додирни ме,

нађи тајну мог живота,

Пољуби ме,

удахни свежину

пролећа.

 

Ја сам твој немир са усана,

твоја сенка и бели чаршав времена,

само твоје чисто небо без облака.

 

Између свих ових редова

спава љубав у срцима.

 

Пробуди ме и пожели,

подели осмех

и свет цели,

да само ми

једини

на месечевој обали.