Увек ту поред тебе
Једном
не тако давно
не тако далеко
отворићеш своје очи
у рају
као сваки цвет
раширићеш латице своје...
Једном
и више пута
твоје ће срце
да задрхти
да трепери
док ће дланови образе да греју...
Увек ће загрљј да веже чврсто
љубав и тугу
радост и сваку жељу
нашег ока сјај
и у мраку
и у светлу.
Остаћу ту поред тебе
и кад окренеш леђа
и кад случајно заспиш
од пољубаца
што те безбрижно грле.
Само понекад
кад мисао брже
украде тренутак тишине
ти зажмури
и усне ће моје прићи ближе.
Удахни сад ваздух свежине,
пусти ме да те подигнем
и окренем у кругу наше среће,
не плаши се
отвори очи
и сањај у мојим очима дугу.
Да престане неће
као ни године
ни сви месеци
ни дани
и ништа што стари
што зри јаче у нама
што прелива се
расте и шири
вене и гаси,
само део мене и тебе
увек ће да памти,
а други вечно да се смеје
паперјем од сећања,
кишом загрљаја
у ваздуху
и после тебе и после мене
можда прође само време,
и остане твоје и моје име.
