Тако мало
Тако мало од тебе
довољно за моју душу
да стане време,
и капи пахуља
на стаклу образа мог
да се топе у љубави,
у погледу,
док милује хладно чело
бледе образе твоје,
топла рука мири све немире.
Знаш,
ћутиш,
пусташ да клизи језа низ тело
грлиш јаче
док дише страх у нама
твој уздах - мог издисаја,
пече ме сопствена кожа,
љубим ту где не смем
где ћеш ме издати по ко зна који пут.
Тако мало од тебе
довољно за моју душу
да бол превари срећу
да срећа клизне кроз љубав - пољупца твог.
За две кафе
Нисам хтео да ћутим,
нисам желео да одем,
а ветар, хтео је да дува јаче...
Опет ту у разуму своје сујете
делим и узимам исто што и пре,
ћутим као по протоколу,
разум,
и није тешко да заборавим,
а све време трпим другу страну себе,
ко по историји исписаној...давно,
нек ми неко ако сме у лице
каже то је судбина
тако је суђено,
само је ред дошао на тебе,
уради - учини да нестане,
да прође као свака вест од 24 часа,
а сваки час, као минут твог и мог живота...
Да
ценим те итекако
више него себе,
сенку своје сенке,
јер по ожиљку сећаш ме,
да боли - боли,
не цепа се живот човека као вест од 24 часа,
сваки крај минута
вечност једног сата,
а чекања је било много
времена мало.
--------------------------------------------
Прошло је неко време, надам се добро и за мене и за тебе. Ако је та судбина избор сличан мом, драго ми је да ћеш читати ове редове. Пошто пијемо кафу, а речи напросто желе да их чујемо, признаћу ти да ти се дивим. Да, деле нас велике разлике, толико мени и теби небитне, али оне су на неки начин и разлог мог и твог опстанка. Сада се све мења једним даном ноћи, надам се већ колико пута ту бирану реч употребих да се никада више нећемо срести у истим условима. Желим ти све најбоље...поздрав
Песму разумеш, она је и разлог да ти се јавим, такав је договор.
