Тако мало

Тако мало од тебе

довољно за моју душу

да стане време,

и капи пахуља

на стаклу образа мог

да се топе у љубави,

у погледу,

док милује хладно чело

бледе образе твоје,

топла рука мири све немире.

 

Знаш,

ћутиш,

пусташ да клизи језа низ тело

грлиш јаче

док дише страх у нама

твој уздах - мог издисаја,

пече ме сопствена кожа,

љубим ту где не смем

где ћеш ме издати по ко зна који пут.

 

Тако мало од тебе

довољно за моју душу

да бол превари срећу

да срећа клизне кроз љубав - пољупца твог.