Зрело
Ако ме питаш зашто ћутим
очима ћу скренути твој поглед
од таквог питања,
ако не одеш ни тада
ћутаћеш као и ја,
ако одеш
није те брига за пријатеља.
Живот је боја пурпура
Шта ти даје снагу слободе да је препознаш
да је откријеш
увек нову - јачу
као душа у телу
чекаш кап кише
сузе
и пахуље
и реке снова
изгубљених нада
вечности сваког чекања
на крају белих ходника у глави.
Ти птицо бела полети
не бледи на платну сликаном
од дуге живота,
само линија
уз додир твог кажипрста клизи
по рубу усана мојих,
знаш ту танку струну
како дрхти
како дише
како мирише ружа боје пурпура.
И опет се деси
иста жеља
топла мисао моја
као дух пред огледалом
гледам у твоје и моје очи...
... никад није прошло...
...никад није било...
...десиће се...
Шта ти даје снагу слободе да је препознаш
да је откријеш
увек нову - јачу
као душа у телу,
Ти птицо бела полети
не бледи на платну сликаном
од дуге живота,
Живот је боја пурпура.
