Одсјај
Играш се као и пре
другачије-нежније.
Грлиш , љубиш
и ћутањем прилазиш ближе,
познајеш ме боље него....,
а опет се вратим
ту где сам некад био....
и ветар носи твоју косу у моје лице,
пролеће у лето
све се смеје око нас-
Шта, ко од нас зна
да верује увек
пољупцу
знам сам...
Април има своју песму
Две латице ничу из твојих дланова
кожа се од кишних капи буди
дише дубоко сваку мисао моју,
ћутиш у загрљају неба
у мојим рукама
облацима што по дану плове
од твог истока до мог запада.
Тако је лепо сањати вечност
у твојој коси
кроз смеђе влати
очекујем пољубац,
топао длан
- ил образ,
да само око зажмури - пожели
усне да споји
и цвет да процвета.
Април једног почетка
и једног краја
сасвим тихо ова песма нестаје.
