Кад ти неко фали јако

...Дођох,

на врху твојих усана

свежим

влажним 

прстима од кише

од росе црвених јагода

јутром умивених

сањивих

очију, твојих...

 

Дирнух,

нежну

белу 

меку 

топлу 

кожу

твоју,

траг среће с рамена 

зрно росе

што се котрља низ кичму,

а зора по образима бриди

и ти се будиш

смешком,

пружаш руке

грлиш

љубиш

не престајеш,

не престајем,

а као да сањам

увек мирис јагода

мирис росе на твојој кожи

и још се будим,

и још увек лудим

за ветром у срцу

пожуде у грудима

и само страст

да ломи тело

у зори сваког јутра

и само ноћ

да мири јецај немира...

 

Да умем,

ал не умем,

да дођем,

истом улицом прођем,

тишину

и тугу

заборав сваке среће,

памтим

да боли

да гори,

сваки ожиљак сузе

моје и твоје

росе

у твојој коси

на рамену 

низ кичму

како трне

и грчи се тело

клупко

празнине

грашак тишине....

волим те јако,

ја умем само тако.