Ако прође
...Ово твоје у мени живи низом речи тишине
шаптане твојим мислима у мојим очима
искрене сузе - нити свиле
низ нежно тело жеље
испреплетане страхом
што кроз кишу румиња
иако нам се образи жаре...
...Нисам мислио више од једног трена
ни мање од живота једног лептира
само сјај те светлости у нама
могао је да угаси жељу,
Ако прође...
Свету сам остави пруге,
бразде дубоке,
трагове своје верности
смер и правац
самоће и среће,
без избора да залутам
да погрешим
да се вратим
и да пођем...
Ако прође...
и ако остане,
твоје у мени,
страхом летње кише која престаје
и јутром што врелину доноси
постаћу и остаћу само сан
у јави твог огледала,
лице без ожиљка.
