Subota, Jun 23, 2012
Ако прође
...Ово твоје у мени живи низом речи тишине
шаптане твојим мислима у мојим очима
искрене сузе - нити свиле
низ нежно тело жеље
испреплетане страхом
што кроз кишу румиња
иако нам се образи жаре...
...Нисам мислио више од једног трена
ни мање од живота једног лептира
само сјај те светлости у нама
могао је да угаси жељу,
Ако прође...
Свету сам остави пруге,
бразде дубоке,
трагове своје верности
смер и правац
самоће и среће,
без избора да залутам
да погрешим
да се вратим
и да пођем...
Ако прође...
и ако остане,
твоје у мени,
страхом летње кише која престаје
и јутром што врелину доноси
постаћу и остаћу само сан
у јави твог огледала,
лице без ожиљка.
Lijepo od jednog coveka koji pise price i pesme u vremenu.
Увек је питање шта ће од нас остати у другоме, а чињеница је да оно што од других остане у нама - обогаћује нас. Поздрав, Крилце! :)
Хвала другари
Све се негде у нама шири и чека свој тренутак да никне.
Tvoje pesme su posebne...tu nema prostora za komentar.
Prelepo!
Pozdrav :)
Ostavio si svetu mnogo!
Neko ko zna dati mnogo vise nego sto se moze poneti!
Svet bez takvih kao ti,bio bi mnogo turoban!
Dodjem i procitam...onda ponovo uz veru krenem,da verujem...ima jos ljudi koji su topli,dragi i nezni!
Verujem!!!
Хвала Меркур и Лора 1
Сијасет светла у нама као сенке живе, откримо их заједно
Поздрав
Ljubim usput :*
