Вредно у теби

Није у сну само одраз

и мила, нежна рука,

тај бисер твој,

топли длан

једнак срећи

што греје 

моје биће,

да вредно у теби

из тебе

прелије бујицом топлине.

 

Твоје у мени

вредно свог злата овога света и више,

од драгуља и жада,

пут белог мермера хриди од порцелана,

танког стакла од свиле

исплетеног плаветнилом неба

звездом-звезде.

 

Да,

постоји такво биће

у теби љубави моја.

 

Сваки тренутак тишине,

кутак скривене душе

и откуцај тог времена

вредан имена твог

и мисао моја

љубави сплетке

увек чар и драж

твог бића.

 

Вредно у теби

прозирно

чисто

искрено

шапатом

пренето

у загрљај мој.

 

И ја ћутим

у твојој тишини,

душа из очију чита стихове ове,

ред сваке звезде што ти се клања светлошћу љубави моје.

Уме са годинама

Да, знам

само твој топли длан

у длан

бисер и сан...

Ми смо две тужне песме

свијене у крило вечности,

Да, ја то знам

и нисам сам

јер умем да дам

и да опраштам.

 

И умем са годинама сам

да боре са осмеха склоним

и преварене речи

у тишини да смирим

Умем, ја то знам

и кад пукну стакла

да одраз твој

склоним у срце,

ја то знам,

негде дубоко у нама

сви таласи и олује

да прођу, 

да се дам

потпуно предам

свом анђелу и другу.

 

Умем са годинама

да станем

да поново пређем

пут и слике

да покренем,

да загрлим

да волим

да дуго гледам у тебе у твоје очи...

 

Умем са годинама да чекам.

За њен дан као и сваки следећи

Лепа је ова ноћ са звездама у твојим очима,

блисташ,

а образи твоји шаљу топлину

са длана руке директно у срце

да куца јаче него пре.

 

Смењују се дан и ноћ,

снови дечака сазревају

као и зрна пшенице

просутог брашна за бели хлеб.

 

Још увек смо ту, сами,

док пролазе нити тихе љубавне песме,

ми гледамо загрљени у даљину,

а мисли нам лете преко рамена,

ја ћутим у твојој тишини 

и нежно те љубим,

заборављам сваку реч

пољупцем што поклањам теби.

 

Руке ти мере сводове мојих рамена

прибијаш се за трен,

па ме гледаш,

па ћутиш трагом моје тишине

и све је ту

баш као у бајци, а није.

 

Љубим,

грлим и волим

сваки део тебе

што дише у мени.

 

П.С.

Нека свим женама овај дан буде као и сваки следећи, уз много љубави и загрљаја.

Поздрављам и честитам 8. МАРТ 

 

Откуцаји

Разумем,

ноћи ове,

приђем сенком скривен

испод пазуха...

 

Нећу ти рећи ни шапатом

у твојим очима наћи,

само траг тишине,

са усана слатких вино зрелог грожђа,

што убраше беле-круте руке човека.

 

Чекајући,

да све зажмури у овом свету од плиша за мене и тебе

бројим пољубце као звезде.

 

Пловим,

телом твоје жеље-загрљаја и саме чежње,

а своје спутане снове гушим,

кад дође време...

 

Неизговарам,

а праштам ћутањем бића, што чучи у мени,

волети, а неумирати

колико јаког у животу има са усана

у речи

Љубав

што 

шуми у нама.

Тако мало, а јефтино за вечност

Пут до твојих руку беше дуг,

сада су око мене,

грле ми душу топлином својом,

избацују страх од празнине,

од оне самоће у нама.

 

Склапамо очи своје,

у загрљају ћутимо

и на трен пољубимо једно друго.

 

Загрљени, тако брзо мислимо,

а ништа не смислимо,

само стегнемо јаче

и док трен прође

и пољубац подсети

да смо срећни

и сами,

ипак мисао да је тако мало увек довољно за све остало....

 

Не осећамо, само стојимо на њој,

а она се врти.