Subota, Mart 05, 2011
Тако мало, а јефтино за вечност
Пут до твојих руку беше дуг,
сада су око мене,
грле ми душу топлином својом,
избацују страх од празнине,
од оне самоће у нама.
Склапамо очи своје,
у загрљају ћутимо
и на трен пољубимо једно друго.
Загрљени, тако брзо мислимо,
а ништа не смислимо,
само стегнемо јаче
и док трен прође
и пољубац подсети
да смо срећни
и сами,
ипак мисао да је тако мало увек довољно за све остало....
Не осећамо, само стојимо на њој,
а она се врти.
Tako malo...je jedino sto je potrebno za srecu.
Ostalo je samo kako kamencic koji zulja,radi uroka kako kazu stari.
Pozdrav tebi i lepoj Inspiraciji
Zagrljaj je nagrada..a to sto nista ne smisljate..pa polako, ima vremena. Dve glave su pametnije od jedne ! :) Evo i ja ne mogu da smislim komentar u obliku pesme, znam da ces da se bunis...ALI...ne ide mi nocas ! Pozz druze moj Krilati :)
Ti neumeš da daješ malo..pa ovo je velikoooo...Pozdrav!
