СРБИЈА
Живот спава у теби
куца сасвим тихо
сваке ноћи,
сваког Божјег дана
Јутро се буди
очима Дунава, Саве и Мораве,
блиског уздаха чеда
и тврдог длана деке
и уздаха старе баке
Заборави у сну своје и туђе сузе,
чедо и сине мој Србијом лутају сене
у селу се живот живи
у граду се за њега боре
Планином силазе свеже
неискварене идеје
долином лута сива магла
повлачи се из града на реке
И овај део речи срца
твог оца - твоје мајке
чедо моје нек чува Србију
то парче земље испод једне шљиве
нек тече река живота кроз манастире
и пастире ћирилице
кроз смех све деце
и знање и наш спорт.
Србијо буди се полако
баш како се и успављујеш сада...
