Subota, Novembar 02, 2019

СРБИЈА

Живот спава у теби

куца сасвим тихо

сваке ноћи,

сваког Божјег дана

 

Јутро се буди 

очима Дунава, Саве и Мораве,

блиског уздаха чеда

и тврдог длана деке

и уздаха старе баке

 

Заборави у сну своје и туђе сузе,

чедо и сине мој Србијом лутају сене

у селу се живот живи

у граду се за њега боре

 

Планином силазе свеже

неискварене идеје

долином лута сива магла

повлачи се из града на реке

 

И овај део речи срца

твог оца - твоје мајке

чедо моје нек чува Србију

то парче земље испод једне шљиве

 

нек тече река живота кроз манастире 

и пастире ћирилице

кроз смех све деце

и знање и наш спорт.

 

Србијо буди се полако 

баш како се и успављујеш сада...

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me