Од нечег слично

Само на увојку твоје косе,

...док се ломио лед

док су пуцкетале високе потпетице

нечији образи и туђи дланови

покривен капутом и сомот на кожи

говор у тишини,

чекам да ми кажеш

као што си умела многима од пре

док се гаси жеђ

док умире плод твоје жеље

док се котрљаш ту пред мојим речима

док облачиш црно у сенци погледа испод ока.

Кажеш ниси крива

криви су сви други

што су стали ту поред нас

што су и њима неке твоје лажи...

што је само разлог да ћутиш

тако чист и невино крив...

Опрао бих образ

поцепао сва бела платна

од мириса наше коже,

али и тада био бих крив...

Ово чекање док кријемо руке једно од другог

ово бежање погледима

ово беснило између нас тако јако куца

зашто се чекамо више

зашто се кришом гледамо

зашто осећам да изговорено не вреди више

зашто предаја постаје победа....

 

увек због љубави..

Од људи до сваког срца

Од људи до сваког срца

притаји се тајна жеља

заживи као кап Сунца

на длану девојчице-дечака

мала ситна искра доброте и сажаљења

и ти је онако случајно приметиш

љубав дише у свим стварима.

 

Исцртаваш сенке на белим зидовима од њене косе

дланови осећају ветар у тој белини меке-нежне коже

и све као да се спуста низ образе додирује

и жмури тишином њене близине.

 

Исто тако њена друга страна

понекад споредним улогама

да чудну вредност што избледи,

што се неоствари у потпуности

него скрене својим сјајом,

а време чудима својим

врати ружу мириса

тамо где је некад од љубави остала суза.

 

Од људи до сваког срца

живи јаче од судбине....љубав.