Од нечег слично

Само на увојку твоје косе,

...док се ломио лед

док су пуцкетале високе потпетице

нечији образи и туђи дланови

покривен капутом и сомот на кожи

говор у тишини,

чекам да ми кажеш

као што си умела многима од пре

док се гаси жеђ

док умире плод твоје жеље

док се котрљаш ту пред мојим речима

док облачиш црно у сенци погледа испод ока.

Кажеш ниси крива

криви су сви други

што су стали ту поред нас

што су и њима неке твоје лажи...

што је само разлог да ћутиш

тако чист и невино крив...

Опрао бих образ

поцепао сва бела платна

од мириса наше коже,

али и тада био бих крив...

Ово чекање док кријемо руке једно од другог

ово бежање погледима

ово беснило између нас тако јако куца

зашто се чекамо више

зашто се кришом гледамо

зашто осећам да изговорено не вреди више

зашто предаја постаје победа....

 

увек због љубави..