Ponedeljak, Novembar 21, 2011
Од нечег слично
Само на увојку твоје косе,
...док се ломио лед
док су пуцкетале високе потпетице
нечији образи и туђи длановипокривен капутом и сомот на кожи
говор у тишини,
чекам да ми кажеш
као што си умела многима од пре
док се гаси жеђ
док умире плод твоје жеље
док се котрљаш ту пред мојим речима
док облачиш црно у сенци погледа испод ока.
Кажеш ниси крива
криви су сви други
што су стали ту поред нас
што су и њима неке твоје лажи...
што је само разлог да ћутиш
тако чист и невино крив...
Опрао бих образ
поцепао сва бела платна
од мириса наше коже,
али и тада био бих крив...
Ово чекање док кријемо руке једно од другог
ово бежање погледима
ово беснило између нас тако јако куца
зашто се чекамо више
зашто се кришом гледамо
зашто осећам да изговорено не вреди више
зашто предаја постаје победа....
увек због љубави..
Uf, šta se sve dešava zbog ljubavi... :)
Pozdrav!
Zato sto je ljubav igra potcinjenih i gospodara. Dva jaka karaktera nikada nece opstati. Ljubav je igra na prevaru :)
Pozz druze Krilati :)
Zavisi kako se i zašto predaš ...
Pa tako ta predaja što preraste u pobedu zapravo nikada i nije bila predaja ! ;)
Sve to ljubav kontroliše ...
Zato što ono što predajom damo, biva višestruko nadoknađeno onim što dobijemo. :-)



