Део по део твог и мог света

По која кап туге, кане на длан

по која кап среће

по која кап светлости

и образ блед,

тако је лако изгубити, а још увек јако волети...

 

По која кап времена

у твојим и мојим очим

по која реч 

моја и твоја 

сасвим тиха и неизречена...

 

Још који издисај у хладном јутру

и празни чаршави бели

и звезде које беже,

и по која кап свега, 

а да срце не поверује...

Полуострво и пријатељи

Једне вечери шетао сам по интернету и прочитао поезију, причу, анегдоту, мисао и разумео смисао.

Те исте вечери открио сам нови свет, другачији од овог и упознао већ после дан-два нове пријатеље, нове људе.

Моје полуострво, моји пријатељи, Поздрављам вас све поново (((.)))

Дуго сам пловио од 2006 чини ми се читајући више него пишући,  да би 2014 застао у неке друге воде и са чезжњом чекао добар ветар да запловим до мог полуострва и пријатеља.

У тренуцима који су живели кроз све нас 

осећања и мисли прожете срећом-тугом и радошћу

држали су јарбол блог-брода право у вис ка небу,

а једро смо ко наше плућно крило пунили јаким ветром

наших мисли исписаних олујом топлине обогаћене сваким новим чланом.

 

Понекад бих се уплашио да брод не скрене нагло да нека страшна прича не повуче...

тек би откуцај срца нежног цвета у песми брзо вратила светло небу , а све нас на  правац.

 

Боја воде, и боја дуге мењала је годишња доба, нашу кожу и исписивала срећне и тужне боре ......... живело се и живети се мора......

 

Сада када се свом полустрву вратих, поделићу пријатељима време што прође ко трептај ока у крилима шареног лептира.