Временом све дође
Прво све блогере да пуно поздравим, недостајате ми....али временом вас, обиђем, прочитам...итд....Мала беба тражи време, а посао тражи раднике и тако у круг, док се не завртим довољно да чак и овде у вртлогу слетим на трен, трен је довољан за крајичак погледа да украде лепе текстове, песме и позитивну енергију...хвала Вам свима на томе.
Е сада да ја вама узвратим истим.
Некако се спусти,
у свима нама,
полако, тихо, нечујно, топло,
изненадно задовољство,
смиреност,
и сваки покрет добије свој волумен,
можда осећај после примљеног пољупца
или додир малих дебељушкастих прстића по образу.
Све то и још пуно тога сличног,
сродног свима нама,
испод плавог свода,
под крилима анђела.
Љубав, здравље и срећа,
2-потребе и једна нужда,
прве две зависе искључиво од нас самих
трећа је природна импресија и персонификација наших жеља,
тако бих у себи понеку мисао зауставио и преиспитао,
а да се неуозбиљим увек би се вратио на мисао љубав,
на здравље као срећу коју смо наследили,
па би поново променио...
на љубав као срећу да смо се нашли,
на здравље као задовољство у коме уживамо
и тако у круг,
а временом све дође
у суштини некако природан ток ствари уреди
да се наше тежње поклопе са реалним потребама,
да се склад настао у љубави преслика кроз нас саме
и тај тренутак смирености, пријатне топлоте у телу,
равнотеже,
произведе срећу,
виђену у нашим очима у нама самима,
тренутна импресија и персонификација,
наш лик у огледалу који нам из тренутка у тренутак бежи.
Сад иде оно АЛИ...Временом све дође и прође...
треба уживати у сваком тренутку живота
иако је он непрекидна борба
иако добија свој прави смисао
тек када нађете другу половину исте јабуке
и када створите још пар здравих половина...
Ово већ не личи на песму, а није ни права проза,
искрено волим што је то у ствари мој тренутак са свима вама блогерима.
Ето још једном, Временом све дође,
па и ја се појавим поново на блог.
Поздрав...
