Nedelja, Decembar 26, 2010
Ево ту међу нама
Ево ту крај мене
цветају све твоје жеље,
пољупци и осмеси.
Баш ту на образ да осетиш
сваки сан моје душе
загрљене твојим топлим дланом,
а плућа да се рашире и удахну јако
мирис твоје коврђаве косе.
И боја зиме
и чиста белина твоје меке коже,
тако топле и нежне
што прстима мојим
задају дуге путање,
А ја лутам као дечак,
сваком се облику дивим
само да питам не смем,
ћутим погледом твојим
и све у њему разумем,
да загрлим јаче,
да пољубим лепше,
да приђем ближе,
и знам и умем,
ја тебе разумем...
Чујем како дишеш,
насмејем се кад неспретно хрчеш
и кад то јутром нећеш да признаш,
када се нападом браниш
па смејеш,
а опет пољубце делиш...
Ма памтим сваки твој покрет
и говор тела
јер и њега
разумем,
ти се окренеш - откријеш,
ја то осетим
па те покријем и загрлим
и тако ноћ за ноћ
дан за дан,
Ево ту крај мене
цветају све твоје жеље,
Баш ту на образе да осетиш
сваки сан моје душе...
Nezno...paperjasto...
Andjeosko.
Gospodine dragi, da li bi ste preuzeli svoju kartu za carobno putovanje na mom blogu?
P.s. Vasa karta je na jucerasnjem postu, sto ne znaci da ne trebate videti i danasnji :))))
ДА хоћу увек кад год и било где да нудиш путовања
Поздравко
Evo tu medju nama...lepo je oslikan taj trenutak u koji malo zavirismo,na kome zavidimo,i cemu tezimo.Nesto zbog cega vredi ziveti,i vredi ujutru se probuditi.Hvala sto si podelio sa nama.Prelepe su ti pesme.
Pozdrav
Prelepo...ali nisi baš morao hrkanje da pomeneš...ne ide to u poeziju, CCCCccccc...
Ma sa sve hrkanjem... :) jer je to deo nje... ;)
Pozdrav Leteci... :))) Divno ti je ovo... bas... :)



