Истом снагом света

Истом снагом света

и са дугом у очима

да ли знаш

зашто шапат

заборављаш.

 

Када крену зиме и накупе се капи кише

у кристалу на мом длану,

опет се топе.

 

Све те латице црвене и жуте,

беле и розе,

у бојама по свим пољима

исте снаге света.

 

Цветови твојих мириса

кошуља моје светлости,

на рубу твојих усана

пољпци мојих усана,

истом снагом света.

 

Кораци меки ко уздаси 

истом снагом на заласку

у боји мора на починку

твоје и моје очи

сањају

истом снагом љубави.

 

Погоди ти пријатељу мој

колико је јака

колико је чила

та жеља што тиња у мени

ко буктиња

у свакој тами.

 

Истом снагом померам брда

прелети планине и сва мора,

истом снагом рукама крадем месец

гледам како се мења и бледи

осећам да свиће нова зора.

 

Знам да одговор знаш

истом снагом света

истом љубави срца твога

и срца мога.