Прстију склопљених у длан

Пишем са срцем што дрхти кроз погледе у твоју душу. Више нисам неко ко нема шта да изгуби. Страхом сваке нове зоре грлим те нежно и гледам у усне, образе меке и провлачим прсте кроз твоју дугу косу, недам да се пробудиш без осмеха.

Тако те јако волим да сам спустио сузу у своје срце страхом нове зоре да те не изгубим, кријем је да случајно не видиш то.

 

Отворила си своје очи и у светлуцавим огледалима видео сам себе. Осећај који продубљује и изоштрава сва моја чула и додир твојих на мојим уснама и твоја мека рука на мом рамену шта више можеш да ми даш, ја сам већ у твојој сенци загрљен заспао иако си већ устала на јастуку си вечно поред мене остала.

Ти си мој почетак и мој крај, део мог срца, моја музика, плес мојих корака, жито мојих поља, и све си моје, ал највише од свега љубав мојих усана.  

 

Прстију склопљених у длан

дарујем ти љубав да не побегне

да је сакривену из мог срца видиш

и брзо ставиш у кутак свог.

 

Прстију склопљених у длан

чувам све своје тајне теби

ти их знаш, ал прави се да не знаш

лакше је осмехом да сакријем чежњу

што сам у тајну претворио нашу љубав.

 

Прстију склопљених у длан

ти знаш да ја тако најаче волим.