Иза мене пролазе Цигани
Иза мене пролазе Цигани
одвозе старе ствари.
Корак би да кренем
ал нешто ми неда
у рукама као камен
можда само жеља остала.
Да подигнем главу
да закотрљам очима
по свим прозорима
сивих кућа и кућица.
Није све у мени заспало
нешто се и пробудило,
Сунцем иза ових облака
испод мојих крила.
Ти би да ме загрлиш
још једном да осетиш,
да си ближа знала би
како куца у мени.
