У славу Пинокија

Све ти прође као игра једног дечака и једне девојчице трећег априлског дана пролећа. Тако је топло око срца око душе тим заљубљеним паровима што шетају, грле се и љубе у парку. Аутобуси и пролазницу праве ветар по улицама овог пролећног поподнева, враћају се са посла сви у некој журби бризином жеље да стигну тамо где их неко чека отворених срца или раширених руку за загрљај, баш као и овој мами што трчи весела девојчица и грли кратким рукама маму и виче волим те мајчице моја мила мајчице.

Сваки је дан право мало богатство за нас кад у тренутку вечности крајичком свога ока ухватимо живот других око нас и осетимо енергију која струји у природи.

Мале су ствари довољне да пролете и неко ће их чути и неко ће их приметити и сви ћемо их видети. Пинокио видели смо те и осетили твоју уметничку душу, удахнула си нову енергију овом пролећу, нови живот и слатко струјање позитивне енергије.

Овај твој БЛОГ ОРКЕСТАР имаће свакодневно-ноћне турнеје у свим нашим срцима, ушима и очима.

Плесом чудних ветрова

и вештих руку уметника

настала је колекција

слика малих блогера.

 

Сви ко један ликови

из блог прича митови

техником салвета

са пуно опреза

настала турнеја

по нашим срцима.