У славу Пинокија
Све ти прође као игра једног дечака и једне девојчице трећег априлског дана пролећа. Тако је топло око срца око душе тим заљубљеним паровима што шетају, грле се и љубе у парку. Аутобуси и пролазницу праве ветар по улицама овог пролећног поподнева, враћају се са посла сви у некој журби бризином жеље да стигну тамо где их неко чека отворених срца или раширених руку за загрљај, баш као и овој мами што трчи весела девојчица и грли кратким рукама маму и виче волим те мајчице моја мила мајчице.
Сваки је дан право мало богатство за нас кад у тренутку вечности крајичком свога ока ухватимо живот других око нас и осетимо енергију која струји у природи.
Мале су ствари довољне да пролете и неко ће их чути и неко ће их приметити и сви ћемо их видети. Пинокио видели смо те и осетили твоју уметничку душу, удахнула си нову енергију овом пролећу, нови живот и слатко струјање позитивне енергије.
Овај твој БЛОГ ОРКЕСТАР имаће свакодневно-ноћне турнеје у свим нашим срцима, ушима и очима.
Плесом чудних ветрова
и вештих руку уметника
настала је колекција
слика малих блогера.
Сви ко један ликови
из блог прича митови
техником салвета
са пуно опреза
настала турнеја
по нашим срцима.
