Празна дворишта

Полуголе истине и речи без трага

у ветру и ватри, у ожиљцима,

хриди без снаге и мора

да у њих удара,

Сва та празна дворишта

сва та тужна згаришта

све измишљене среће

у нашим главама

сва та силна лутања

и сви ти срушени мостови

и све те снеке људи што тумарају.

 

Светло и туга иза ограде

од мојих и твојих корака

што их чујем и нечујем

испод прозора где је некада

била кућа пуна уздаха.

 

Ноћ и шапат у мирису шуме

испод моста, близу потока

у даљини воз на шинама

звиждуком растерује маглу

између брегова и птице селице.

 

Заборављам име и презиме

све своје снове и све године

не знам да ли ме волиш 

и да ли престаје.

 

Празна дворишта  и туђе ливаде

носе нове изданке из пепела вечности

из сузе детета живот човека.

 

Празна дворишта и сенке испод кестена

нове клупе и столице

и на столу румене јабуке

ко чврсте песнице.

 

Празне приче и бесмислице

у мраку, на друму и бездану

са звездама

у завади и заблуди

и небрига бриге на месецу

са и без трага ожиљку 

на најлепшем цвету,и на латици

кап росе на листу

из ока у сумраку

 

Празна дворишта остају.