Празна дворишта
Полуголе истине и речи без трага
у ветру и ватри, у ожиљцима,
хриди без снаге и мора
да у њих удара,
Сва та празна дворишта
сва та тужна згаришта
све измишљене среће
у нашим главама
сва та силна лутања
и сви ти срушени мостови
и све те снеке људи што тумарају.
Светло и туга иза ограде
од мојих и твојих корака
што их чујем и нечујем
испод прозора где је некада
била кућа пуна уздаха.
Ноћ и шапат у мирису шуме
испод моста, близу потока
у даљини воз на шинама
звиждуком растерује маглу
између брегова и птице селице.
Заборављам име и презиме
све своје снове и све године
не знам да ли ме волиш
и да ли престаје.
Празна дворишта и туђе ливаде
носе нове изданке из пепела вечности
из сузе детета живот човека.
Празна дворишта и сенке испод кестена
нове клупе и столице
и на столу румене јабуке
ко чврсте песнице.
Празне приче и бесмислице
у мраку, на друму и бездану
са звездама
у завади и заблуди
и небрига бриге на месецу
са и без трага ожиљку
на најлепшем цвету,и на латици
кап росе на листу
из ока у сумраку
Празна дворишта остају.
