ЕТО ТУ У РЕЧИМА СРЦА

Ето, једна је година прошла у тумарању и у грешкама које сам тражио и које су постојале дефинитивно.

Праштао сам свима и себи, можда и превише дуго, купао се у свом болу што је понекад прожимао сваки делић ове коже из које сам по ко зна који пут желео да искочим. Нисам се надао некој великој срећи, на небу сам видео облаке како се скупљају и у њима проналазио свој бес и свој гнев. То није било огледало, а ја сам се ипак у њему огледао.

Можда су зарасле ране, а ожиљци престали да пеку.

Чињеница је да се време променило, променио сам се и ја, она ме је променила.

ВОЛИМ ЈЕ.

........................................................................................................ 

Прошле ноћи рекао сам јој да не желим више да лутам и да тражим срећу,

НАШАО САМ ЈЕ У ЊОЈ.

Рекао сам јој да не желим више да је упознајем, да сада просто ЖЕЛИМ ДА ЈЕ ЗНАМ И ДА ОНА МЕНЕ ЗНА.

Рекао сам јој да у свим песмама које сам писао, нема ничег на почетку и на крају већ у целини, у облику, у суштини, у бојама, у додиру, у љубави тог тренутка који се сам уписује у вечност, у грљењу, у љубљењу, у светлости у њеном трептају.

Рекла ми је све ћутањем и још са две речи које су довољне за све што бих ја истртљао у налету емоција, а рекла је само:

"ВОЛИМ ТЕ".

То је мудрост рећи, а све осетити обострано и бити испуњен.

Људи, пријатељи сада стварно могу да летим, а мислио сам да то не умем, да то никада нећу научити, стално сам падао.

Нека данас остане без песме мој Блог, нек уместо ње у свима Вама проструји нека ваша песма и ове две речи од било кога који Вас и ваше све воли, јер ја Вас волим све.

Поздрав, одох сад у њене снове и пољупце да се купам.