Разлога и нема, истине су ту негде у нама и између нас, тражимо их

Узми или остави

заборави или одговори

у прах све претвори

и нестани.

 

Све ово понекад нема смисла, људи се растају састају, воле и неволе. Увек их неки ђаво тера да нешто погреше. Можеш да кажеш да је тако, и јесте тако. Шта ми све знамо и у шта сигурно верујемо? Ја верујем у заласке и у зоре. Мислим да се тада нешто завршава и да нешто почиње, мислим да се тада везују светови, мислим да је то плима и да је то осека, мислим да су нам тада осећања и мисли једно. Мислим да се тада сви враћамо назад на оне најлепше ствари у животу, на оне које су свима нама исте, на љубав према деци, породици, пријатељима и најдражим особама, на сва та дивна сећања и тренутке среће.

Мислим да одатле црпимо сва богатства наше душе коју ево сада овде показујемо. 

Кад кажем узми или остави мислим на прилику да живот учинимо лепшим, мислим да човек нађе другог човека. Кад кажем остави милим да неки људи имају јачу перцепцију и више ствари око себе и да у њих не треба улазити без позива и њихове добре воље , већ их треба оставити да постигну своје циљеве јер су им амбиције велике, они ће онда прићи, узети и поклонити. 

Кад кажем заборави или одговори, мислим на све наше и празне и пуне речи на ветру и без њега у свој својој метафори и персонификацији кроз догађаје и друштво у коме живимо. Ил се уклопимо ил се не уклопимо (заборави или одговори). Мислим да се већина уклопи и поклопи, а мали део, нажалост успротиви и одговори, ја сам ваљда у овој малој гомилици.

Кад кажем у прах све претвори и нестани, мислим да свако има и познаје своје границе, ех кад их кажем људи побегну, када их виде кажу ништа посебно, а када их осете онда сам овакав, онакав, али увек коментарисан површно и прихватљиво, па људи смо, волимо да прича ради приче носи све наше празне бродове ка неким богатим обалама.

Ја ето такве све глупости у једном дану, недељи, месецу, години, деценији, столећу које нећу доживети у прах претворим.

Зашто нестанем, једноставно учим себе да будем умерен и да светла треба гасити полако и не палити их одмах на позорници живота, публика се брзо засити, а глумци почињу да личе на статуе и силуете сенки које се крећу у круг.

Нестанем зато што желим да побегнем у своје богатство са богатством што сам можда добио и од вас овде у свим коментарима или не, углавном повучем се и одем у неку другу причу.

Нестанем зато што се надам и зато што желим нови дан да откријем.

Нестанем зато што морам да се припремим за ново сутра.

 

П.С. Поздрав пријатељи....