Ponedeljak, April 14, 2008
Празна дворишта
Полуголе истине и речи без трага
у ветру и ватри, у ожиљцима,
хриди без снаге и мора
да у њих удара,
Сва та празна дворишта
сва та тужна згаришта
све измишљене среће
у нашим главама
сва та силна лутања
и сви ти срушени мостови
и све те снеке људи што тумарају.
Светло и туга иза ограде
од мојих и твојих корака
што их чујем и нечујем
испод прозора где је некада
била кућа пуна уздаха.
Ноћ и шапат у мирису шуме
испод моста, близу потока
у даљини воз на шинама
звиждуком растерује маглу
између брегова и птице селице.
Заборављам име и презиме
све своје снове и све године
не знам да ли ме волиш
и да ли престаје.
Празна дворишта и туђе ливаде
носе нове изданке из пепела вечности
из сузе детета живот човека.
Празна дворишта и сенке испод кестена
нове клупе и столице
и на столу румене јабуке
ко чврсте песнице.
Празне приче и бесмислице
у мраку, на друму и бездану
са звездама
у завади и заблуди
и небрига бриге на месецу
са и без трага ожиљку
на најлепшем цвету,и на латици
кап росе на листу
из ока у сумраку
Празна дворишта остају.
Ja cu samo da pozdravim i da mahnem:)Opet neka sjeta....nasmijesicu se,pokusati da je otjeram od tebe:)
I ja ću pokušati malo toplih ravničarskih vetrova da pošaljem prema tebi... Pozdrav iz ravnice!
Ne znam kako, al nadjoh se u tom praznom dvoristu?! Moram da ga ulepsam, da ga rascvetam, da ga usarenim, da zapevam! I, gle!!!!!Lepo jesada naci se u tom dvoristu! : ))
... i na stolu rumene jabuke...
to nada tugu tera?
da li je uspela.
evo malo mirisa jorgovana da upotouni sliku i napuni dvorište.
Prijatno!
Čitajući, imala sam osećaj da mi Lado Leskovar peva "Potraži me u predgrađu". Sećaš se te setne pesme? Setna kao ova tvoja, lepa, ali veoma setna. Proleče nešto ne ulazi u tvoje stihove??
A ja cu dodati zrake moga neznoga sunca...POZDRAV
"Neki novi klinci..."
Pojma nemam zasto mi je ovo palo na pamet...Ali,palo je..:)
Mislim da je Pinokio rekla sve sto treba..:***
Свима
Понекад дођу неки тренуци у животу у којима треба да поново преиспиташ себе и да донесеш одлуку. Ти тренуци су били за мене јуче и данас, нису прошли још увек пролазе, можда ће сутра дефинитивно проћи, надам се најбољем, али слутим и на оно лоше. У сваком случају драги моји пријатељи имам вас и ово небо овде, заборавићу празна дворишта ускоро.
