Ponedeljak, April 21, 2008
ТИ
У мом оку живиш
прођеш као сенка
мирисом без трага
нестане ми сета
и кад срце тражим
додирнеш ми струне
глас у мом гласу
високе су хриди
сад је море мирно
и песма што ме буди
опет на твом длану
срце куца моје
крилима у ветар
летиш мило моје
граница и нема
само бројим зоре
таласе у песку
време сад је стало.
Pa ukapirala sam koje Ona!
Andjeo!
Onaj koji poklanja i uzima zivot,koji pruza nadahnuce...
Divim se,divim...
I kradem ono principessino(78):"E,kad ce meni neko..."
:***!
,,....vreme sad je stalo...",ponekad,zaista vreme stane!
Pisi ovako,cesto...Uzivam u tvojim stihovima...Budi pozdravljen
Време сад је стало
завладала је тишина
чујем само откуцаје свога срца
откуцаје немирне
жељне љубави
и нема анђела да обоји
шареним бојама мој дан
време сад је стало...
Када прочитам твоје стихове
пробуди ми се инспирација
да пишем
да волим
немирно да летим...
Велики поздрав, песма је дивна!
Samo brojim zore, talase u pijesku, vrijeme sad je stalo.
Osjećaj kad vrijeme stane mi je tako poznat:)
vreme je stalo dok sam citala tvoju pesmu
Salute :)))
prestajem sa komentarima na ovom blogu.
definitivno.
suviše lepo da bi bilo istinito.
Prijatno!
U OVOM PERIODU ZA MENE JE WREME ZAISTA STALO,OSVESTIM SE A ONO NOC!!!pesma je super...pozz
hvala tebi
