Ponedeljak, April 21, 2008
Све је то љубав
Понекад се сакријем, снуждим и стиснем у празно
ставрно понекад сакријем своје очи и срце
као да их немам у мраку нађем топао мирис
можда и заспим отворених очију,
једноставно не знам нисам сигуран,
чудан сам у сопственом чуду
када бежим од своје сенке
ал и то добије своју круну
и свој крај.
Сада сам свој поново у једном месту
на једној земљи која нас све исте рађа
да се котрљамо и штрапкамо насмејани ил тужни.
У свом лету са цвета на цвет задовољне пчеле
и ветар на њиховим крилима у ливади посутој светлошћу
видео сам свој цвет, осетио њен мирис.
И сада као и тада љубав је нешто што се осети шапатом погледа
истих наших топлих и превише блиских
замотаних у свакој секунди вечности
како је лако све то памтити и знати
баш као што знамо и ти и ја,
не могу да престанем да те љубим
иако се у сваком пољупцу будим
и поново нестајем, трошим и дајем
узимам и бежим, једноставно постао сам овисник
твојих усана, пијан од твојих очију
бесан од чекања једног па другог загрљаја.
Шта бих ти све дао да ме јуриш у сваком сну
кад немир и пожуда крену кроз ове жиле
кад јурне живот ко плес у тами
и зора пробуди светлост у мојој роси
кад нам се косе умрсе
кад нам рукави постану тесни
кад из груди крене уздах
и кад га уздахом вратиш.
Ако икада небом ухватим корак твој
пустићу Месецу да завра траг,
а Сунцу да ми га јутром нађе.
Тако ћу се изнова будити са росом изнад колена
и твојим слатким уздасима.
Eh ti zaljubljeni...:)
