Četvrtak, Septembar 18, 2008
Среда и Четвртак
У среду сам тражио слободан дан, одвезао сам бабу у Рибарску бању јер татков ШКОДИЛАК не се пење узбрдо брзо.
Четвртак је био дан за дизање тензије, али то сам држао у границама нормалног и окретао све на смех и зафрканцију, иначе сутра је петак и прослава, која има и добро и негативно значење, али то није за јавност.
У суштини људи ме увек изненаде својим ситним мислима, пакостима и подметањима и на крају ми је све смешно, не дотиче ме…
Вечерњи излазак и дружење уз екстра смех ми је пријао, напунио батерије и припремио за спектакуларни крај компликоване недеље коју нисам тако описао.
Ма била би она спектакуларна да нисам у недељу дежурни, али елем то тако треба, и песма за крај почетка, дуго је није билo:
Тако некако…
И лето дође и прође
људи се смеју.
Јесен је на вратима и прозорима,
Мраз стидљиво штипка,
Брава од аута ујутру је хладна,
Полазим, одлазим, долазим,
Старе навике пријају,
Али некако ми је тужније
Лишће, земља, Сунце...
И да, има много облака
у киши и без ње.
Ма људи се смеју и сада
и ја се смејем.
Све је тако, некако
Због равнотеже….
Aman, sta Vam je danas sa ravnotezom, svi je pomenuste bas danas, a ja nikako da je nadjem.
I nije tuzno Sunce, tuzni smo mi.Kad smo mi srecni, godisnja doba se smenjuju, kise padaju, sneg dodje i prodje, lisce pozuti i opet ozeleni a mi nismo ni svesni toga.Mi smo jednostavno srecni.
A kako sam ja voljela cetvrak (cetvrtke).Sada mi se cini kao da je bilo u nekom drugom zivotu.
A sutra je, je li?I sve se nadam neki poziv ili sms ce me probuditi...
Mozda i hoce,ko zna...
Ne volim ni sredu, ni četvrtak, ni petak. Subota i nedelja su moji dani za hvatanje ravnoteže. Od ponedeljka do petka uveče sam uvek u nekoj vrsti bunila.
Kakva te je tuga stisla druze? Jesen stize lagano, neumilnim koracima grabi dane. A u tvom osmehu osecam vec je zima...
Ма само су то дани у недељи, људи у данима и ја са њима
