Руком загрљени и срцем ближи
Добар у срцу и бригом у магли
понекад он шета реком која тихо тече.
Није сам у тами и понеко светло
испод загрљаја затрепери.
Глава на његовом рамену
и нежна рука око струка
уз пољубац кад осети
мио поглед
на њеним уснама
као сан...
Кораком против ветрењача
стоје витезови туђих краљевства
и хиљаду ружа мириси
судбину скројили,
послали црвене латице
ветром киша немирне
на нежне руке
принцезине.
Ал једна не,
само једна латица
мога срца
краљица.
Глава на њеном рамену
и нежна рука око струка
уз пољубац да осети
поглед мио
на њеним уснама
као сан...
Наши тихи кораци
низ реку плове
бродови папирни,
принцезе и принчеви нестају,
латице руже путују
мирисом до срца
сустижу
сваку ноћ у дан претварају.
Само једна моја је,
латицом руже
покрила,
срце моје
својим очима
пробудила.
