Руком загрљени и срцем ближи

Добар у срцу и бригом у магли

понекад он шета реком која тихо тече.

 

Није сам у тами и понеко светло

испод загрљаја затрепери.

 

Глава на његовом рамену

и нежна рука око струка

уз пољубац кад осети

мио поглед

на њеним уснама

као сан...

 

Кораком против ветрењача

стоје витезови туђих краљевства

и хиљаду ружа мириси

судбину скројили,

послали црвене латице

ветром киша немирне

на нежне руке

принцезине.

 

Ал једна не,

само једна латица 

мога срца 

краљица.

 

Глава на њеном рамену

и нежна рука око струка

уз пољубац да осети

поглед мио

на њеним уснама

као сан...

 

Наши тихи кораци

низ реку плове

бродови папирни,

принцезе и принчеви нестају,

латице руже путују

мирисом до срца 

сустижу

сваку ноћ у дан претварају.

 

Само једна моја је,

латицом руже

покрила,

срце моје

својим очима

пробудила.