Среда и Четвртак
У среду сам тражио слободан дан, одвезао сам бабу у Рибарску бању јер татков ШКОДИЛАК не се пење узбрдо брзо.
Четвртак је био дан за дизање тензије, али то сам држао у границама нормалног и окретао све на смех и зафрканцију, иначе сутра је петак и прослава, која има и добро и негативно значење, али то није за јавност.
У суштини људи ме увек изненаде својим ситним мислима, пакостима и подметањима и на крају ми је све смешно, не дотиче ме…
Вечерњи излазак и дружење уз екстра смех ми је пријао, напунио батерије и припремио за спектакуларни крај компликоване недеље коју нисам тако описао.
Ма била би она спектакуларна да нисам у недељу дежурни, али елем то тако треба, и песма за крај почетка, дуго је није билo:
Тако некако…
И лето дође и прође
људи се смеју.
Јесен је на вратима и прозорима,
Мраз стидљиво штипка,
Брава од аута ујутру је хладна,
Полазим, одлазим, долазим,
Старе навике пријају,
Али некако ми је тужније
Лишће, земља, Сунце...
И да, има много облака
у киши и без ње.
Ма људи се смеју и сада
и ја се смејем.
Све је тако, некако
Због равнотеже….
