Осећам...

Испуњен сам љубављу и тугом,
срећом што уздише иза свакок ћошка,
временом које се мења,
морем и далеким обалама,
насмејаним лицима
и празним лукама,
Ма ко ће га знати,
још ветар дува у мојој глави,
али кад год станем,
кад год се окренем,
кад зажмурим
и поново отворим очи
свуда си ти
моја љубави.

Можда се зато без разлога плашим,
можда тугу сам од себе призивам,
можда си зашла дубоко под кожу.

Знам да те увек тражим и кад си ми близу,
у загрљају,
уз образ,
у пољупцу,
Никад довољно да сама реч изгуби потребу да се поново и поново каже.

Колико и Зашто

Колико те познајем када ћутим у мраку,

колико те знам у мислима што лете,

колико су загрљаји важнији од среће,

колико сам велико дете поред тебе,

зашто се смејеш када се збуним,

зашто ме држиш и када падам,

зашто те сањам када си далеко,

зашто ме сузе превише боле?

 

Кад кажем колико-мислим на много,

а и то много је увек мало и никад довољно.

 

Кад се питам зашто, ја видим љубав

како се бори за нас.