Дешавања у Београду

...Eлем и као што рекох блог-караванче од Ниш дошло у Београд, до испод Калемегдана где смо ја и Цица успешно паркирали ауто, да нам га душмани не однесу. Након успешног упаркиравања у делимично слепој и једносмерној улици, кренули смо одлучним корацима пут Калемегдана, пут ка Победнику од спортског центра 25.мај преко обале нама познате реке до душе негде плитке јер сплавови само што нису почели да лете у ваздуху, повукла се водица и оставила трагове цивилизације, шта рећи.

Да наставим, и тако ти ми гледамо неке мале тректорчиће (црвене, зелене и плаве) како се јуре док шишају траву у подножју старе тврђаве и около Небојшине куле и идеја да мазнемо два није упалила, следеће интересантно, пардон пре тракторчића били су параглајдери, проценио сам будући, обзиром да их је ветар виајо по пољанчету, а не у ваздуху, али ипак више волимо земљу тако да се нисмо шалили са њима.

И тако ти крене пењање до црквице, па чесмице, па капије и Калемегдан и нормално вребање прве клупице. Као закључак пређених километара и штрапарања по Калишу Цица донесе сладолед, поче мала ситна кишица и после кишице није била дуга пријатељи већ нешто веће, лепше, јаче и очекивано у 5 минута неиздржљивом ишчекивању ОН, замислите захвалио ми се што сам му довео ову његову напаст од човека тј. ЧИГРУ, МА ШАЛИМ се

Осим оно што могу да кажем у интермецу (Људи што ме Цица убила у појам током пута, само пије воду, кука на косу и меље, меље и нема дугме да се угаси, али је бре срећна и доброг срца, воли много једног дечка, упознао сам га и човек је ок.Знате да се шалим  ЦИЦА ЈЕ ЈЕДНО ДИВНО СТВОРЕЊЕ КОЈЕ СЕ СМЕЈЕ и које свима прија)., величанствени дечко у кога је Цица заљубљена, трчећи га је шчепала у скоку само што га није појела очима и онда се смирила поред њега као бубица ( мислим да је била у режиму ћутања неколико минута ил сам се преварио---љубав је то).

Обзиром да нам се заједничко кретање провукло кроз Кнез Михајлову уличицу и то да ми нису дозволили да се одвојим од њих морао сам и њих лака срца и тешке памети да одведем у Мек Доналдс, увек га посетим у БГ кад дођем, једноставно то волим од малена, од студија, а и бре нешто се мора јести кад ми љубав није била у близини, зато су њих двоје само пили топле чоколаде.

Хмм, видите што је интересантно ЉУБАВ и ТОПЛА ЧОКОЛАДА (мислите о томе ево ја сад мислим док о томе пишем).

Даље где смо ишли заборавио сам, али Цица је испратила свог дечка и поново смо остали сами у Београду да поново кркамо, али не ја, него она ипак видите кад љубав тренутно оде од вас ви нагло огладните...

У хотелу Москва на Теразијама почели су блиски сусрети треће врсте, шалим се, били смо први, а онда су се појавили, други, трећи и четврти. Сви су били пријатни, обострано изненађени и одушевљени да се све ово дешава и да се људи упознају. Ја ето могу рећи да комуникација путем жица-компјутера може да доведе до ето пријатних људи различитих интересовања, размишљања и различитих година. 

Кад год тако неког новог упознам кроз његове мисли, питања, приче и песме и уживо спојим слику и тон, приметим колико сам био више усамљен на свету, хоћу да кажем да смо много богати различитостима које су свима нама сличне (достижне и недостижне), персонификујем роман На Дрини ћуприја, али мостови пријатељства помажу да се свакидашње људске глупости превазиђу или схвате на другачији начин без отуђивања и повлачења у себе (тражења суштине у мраку, неке више филозофије друштва и колективне свести, појединца као маргине коју сами одређујемо).Пих нећу да филозофирам...

Углавном код особе А) фасцинирао ме уравнотежен однос у свему о чему смо причали, типичан став, дамско држање, учтивост и доследност у изношењу приче, примерени обострани прекиди у жељи да се нешто истакне, различити погледи на свет, али углавном своде се на исте, на опште прихваћене и признате вредности које треба да гајимо у себи и у другима. Љубав према обичним стварима које су срасле у живот човека и постале навика која сама од себе почиње да се шири у року од пола сата (љубав према плесу, према покрету тела, погледу ока и богатству духа, једном речју ПЛЕС).

Особа Б) Такође пријатна и фина са сличним особинама, додуше мало више повучена, више воли да слуша и прати погледом и да ужива у разговору у коме мало учествује, иначе остаје још времена за дружење и причу.

Особа В) је јако брза, изненадна и својим присуством наградила је присутне књигом Мали Принц уз образложење и жељу да ако већ имамо књигу, да исту поклонимо ономе ко је заслужује. Такође одушевљење и из особе В) је извукло да пуно прича и својим причама и размишљањима натера остале да се слатко боримо за реч у друштву. Обзиром да смо сви са различитим интересовањима и пословима и да сви имамоо свему све да кажемо било је супер.

Напољу се време мењало док смо причали о људским судбинама, коренима-пореклу, родословима, о етно селима о још не проглашеним туристичким дестинацијама, налазиштима, планинама и у земљи и у свету, све нам је то тако било близу и познато у описима у којима смо уживали.

Сутра дан је дошла и особа  Г) иако у испитима и ако мало болесна, али жељна доброг дружења и веселог расположења што смо и показали, наша блог другарица није зажалила. Уз сокић на Калемегдану и вртоглаву гужву саобраћаја у Београду у времену од пола три до четири пробили смо се ка Смедереву и успут се уверили у јако пријатно друштво наше другарице, која је била јако фина и добра, ненаметљива пружајући нам гостопримство и причајући о догађајима који ће уследити у њеном месту и да треба доћи и уживати.

Све је било одлично и све је супер прошло.

Наставили смо путешествије ка Јагодини, мом родном граду у Поморављу већом брзином јер се Цици превртао од врућине, а ја топио уз волан и по седишту.

Стигосмо у Јагодину и кренусмо у једну малу туристичку туру( Аква парк, па излетнички парк у Потоку са трибинама и позорницом, у ЗОО нисм, али зато завршисмо у ресторану у парку и сауживањем у клопи сравнисмо наш путнички живот уз закључак да окупљања морају бити у околини Београда или на друго лепше место до кога сви бре можемо стићи без гужве и гурања.Нисмо ишли у музеј воштаних фигура итд...

Дошао је још један друг да се дружи са нама и после вожње мотором Цица је кренула за Алексинац бусом.

У суштини требамо се сви више дружити и писати.

Поздрав свима и будите оно што јесте, ја вас због тога волим...

Ово се дешавало у Београду 8. и 9. септембра када сте сви ви остали радили нешто друго.