Није као Понедељак

Па да, ко ће то порећи, одмор дуго ишчекиван дође и брзо прође, ми испали из седла, јуримо за коњем, можда смешно, али стварно јесте.

Не волим понедељак, али и то је дан у недељи, а недеља је далеко. Ма, ништа у својој шали већ видим доста насмејаних очију. Ја се смејем и личим на неко мало срећно спадало људима на послу, нађем се и за правду и за неправду, лично повређен или потказан, мада ме казне за сада не стижу. Није да не волим да сам у центру пажње, али не могу без позитивних људи око себе и не могу да их не гурам да раде нешто позитивно и да праве свет бољим местом за нове и старе, мада сви у суштини стварно волимо музику.

Најбоље је да дан Понедељак почне са музиком, а онда са гомилом папира испред носа на столу. Ти се пресвлачиш у одело и онако обратиш пажњу на оне ивице које су се савиле на некој више, а на некој мање хартији и ти одлучиш баш да избегнеш ону која је више савијена.

И да ииииии буде још веће шеф те пита баш за ту око пола три кад се спремамо сви за одлазак са посла и иииииии цврц, слагао сам вас, ја увек узмем ту прву и онда све остало.

Шта је буквално твоја ствар избора, пита ли се стварно неко од вас док ово чита?

Да прихвати Понедељак као понедељак код већине или да то и себи и другима претвори у дан вредан пажње, успеха и осмеха.

Ја сам тај који мењам и гурам, а шта сте ви?