И Уторак

...У суштини већ се клупко котрља и пређен је први мост, ударен темељ за почетак зидања, додуше још беже неке ствари, а папири се исчитавју полако и људи око мене и ја око њих повезујемо карике и планирамо координацију за целу недељу и да јављамо се на упорне телефоне.

Динамика у речима, у кретању, све функционише, шефови изобличавају уобличено, све функционише и све компатибилно.

Има помака од Понедељка, савијен папир и ивица су добили на значају, баш као и речи на њему.

Колико тога бих могао метафором да упоредим, персонификацијом да оживим, али то није потребно свуда се виде људи који раде и не раде и постоје, имају сврху и они што знају и они што не знају.

Колико је потребно да их све разумем и да све умем у каналима беса и стреса поново да РАЗУМЕМ.

Ја једноставно волим музику и када је довољно гласна.

Ја не умем да бежим ја увек морам и желим да решим.

За мене је неуспех на послу лични пораз у животу, ако са људима нисам нашао заједнички језик или нисам стигао све да решим, иначе спасавање света ми је хоби.

У суштини нисмо добро материјално и егзистенцијално збринути да би нам посао био посао, а приватан живот приватан, и зато сматрам да морамо бити упућени једни на друге и разумети се.  

Закључак:

Уторак је дан када се све повезује.