Petak, Septembar 05, 2008
Руком загрљени и срцем ближи
Добар у срцу и бригом у магли
понекад он шета реком која тихо тече.
Није сам у тами и понеко светло
испод загрљаја затрепери.
Глава на његовом рамену
и нежна рука око струка
уз пољубац кад осети
мио поглед
на њеним уснама
као сан...
Кораком против ветрењача
стоје витезови туђих краљевства
и хиљаду ружа мириси
судбину скројили,
послали црвене латице
ветром киша немирне
на нежне руке
принцезине.
Ал једна не,
само једна латица
мога срца
краљица.
Глава на њеном рамену
и нежна рука око струка
уз пољубац да осети
поглед мио
на њеним уснама
као сан...
Наши тихи кораци
низ реку плове
бродови папирни,
принцезе и принчеви нестају,
латице руже путују
мирисом до срца
сустижу
сваку ноћ у дан претварају.
Само једна моја је,
латицом руже
покрила,
срце моје
својим очима
пробудила.
Mi se od nekud poznajemo...?Tako izgleda.
Budi pozdravljen**
Hm, rukom zagrljeni i srcem ste blizi zaista! Pesma je prelepa, vedra, iskrena...
lijepo odslikan osjećaj zajedništva.
Uvijek postoji jedna/jedan jedina/i koja očima srce probudi. Uživajte
Prelepo!
Ксенија
Неко је некад бацио семе и цела људска раса је никла и свако је сваком неки род или пријатељ, сви се временом препознамо.
Андријана
И ти све то и хемијским путем објашњаваш, баш си џепна венера геније, свака част.
Донна
Да , да увек постоји она и он...
Сонатице
Хвала и пресликај у своје срце и очи ово исто некоме ко ти значи.
Tamo na kraju duge,
tamo gde usne ljube,
tamo gde srce nema mira,
tamo sam i ja...
Prelepo..
Pozz
Pesniče ljubavi, malo ko ume to tako lepo da kaže kao ti...
Илузијо
Има те нема те, али си ту и ниси илузија него нешто лепо и топло што нас све греје.
Малаино
Да баш одатле: са краја дуге и где усне оставе траг, кад срце нема мира, тамо где твоја танка струна свира.
Сањарење56
Од свих вас и ваших речи, од моје девојке и њених осмеха, пољубаца, додира и топлине, разумевања, поверења, умерености и мог срца и мисли ничу сви ови лелујави стихови.
