Nedelja, Septembar 14, 2008
Тражим те
Тражим те кад Сунце зађе,
када се облаци изгубе,
а звезде појаве.
Тражим те,
тамо где је светлост
створила боје,
где је река одвојила обале,
Тражим те,
али не желим само да те нађем.
Желим те,
као жедна земља кишу.
Чујеш ли ме,
у ветру који ме носи,
у мирису пољског цвећа.
Изгубљен сам,
а сањам исти сан,
као да знам,
као да знаш,
у твојим грудима куца моје срце.
Налазим те,
опет јако грлим,
не престајем да волим
и да љубим.
Samo voli.A i ljubiti je lijepo:)
E,druze...znas dobro da onaj koji se usudi da voli,mora biti spreman i na bol.
Kao da jedno bez drugog ne moze.
Sto se vise uverim da su ti kapaciteti ljubavi ogromni,vise osetim tugu koju nosis...
Ljubav uvek slede dve pratilje, radost i tuga. Naizmenično je jedna vuče na svoju stranu, pa druga. Tebi želim, kao hvala za ove divne stihove, da pratilja radost prevagne.
Prelepo...
Tražim te u kapljicama kiše
u noćima bez sna
tražim te u prolaznicima
ne nalazim te
Ali, uporno te tražim
jer znam da će jednog dana
polovine naših srca
da se pronađu
i biće jedno
kao što je oduvek bilo...
Свима
Знам само да је некада и сама потрага лепа и потребна, у њој спознамо себе у неким ситуацијама у којима се нисмо видели кроз огледало, пронађем и неке које нисмо тражили, чујемо речи и осетимо оно што нисмо осетили.
Пуно тога се сазна, а пуно тога и призна.
Мислим да љубав и туга носе иста обрнуто јака осећања и да се у њима непрестано види борба нашег срца да буде срећно, испуњено, да живи у љубави, ако не бар да се избори и да разуме и да живи у туги.
Временом дође до дистанце да се те две речи и осећања зближе и постану једно.
