Petak, April 25, 2008
Чекајући
Чекајући у својој души,
у лету док дрхтим и гледам
очима тужним
у веселом мраку,
једно Сунце ми се смешка
образима дира ми крила и диже високо.
Месец већ односи облаке,
ја ти одлазим, а ти ми се враћаш
кроз мисли кроз додире,
тело још дрхти у страсти.
Ноћ је била кратка испод
ових звезда што нестају тихо
баш као и ти.
Гледам напред, а видим све позади,
враћам се, а одлазим
баш као и ти
сваки пут и опет чекам
тепајући твојој и мојој души
у шапату ветрова
у историји времена
у песку ових таласа
што их наше душе у љубави праве.
Pitam se šta ćeš pisati onoj koja će te zauvek vezati ( a već smo je predvideli i najavili)??
Besmrtne sonete kao Petrarka? Lorka? Ili još lepše kao krilaandjela?
Ništa strašnije od trenutka kad dvoje zaljubljenih treba da se rastanu, ništa lepše kao trenutak kada se ponovo spoje =) Eno je pesma koju si želeo da vidiš...mislila sam da on ne može da izvuče to iz mene, ali koliko vidim uspeo je =).
Сањарење56
Писаћу срцем својих прстију и дугом својих пољубаца, падаће као киша по њеном лицу, телу и коси.
Принцезо
Срећемо се и растајемо, дан се повлачи пред ноћ,зима пред летом, а киша пред Сунцем. Све је тако неминовно, спонтано и у чудном реду, једино је љубав свуда проблем, ал сви се ми ипак волимо и налазимо у прелазима кад, а кад нас они засврбе ми се чешнемо, то је нормално. Мене и тебе изгледа баш сврби слатко.
u odlascima i povratcima dvoje zaljubljenih postoji posebna magija...i ona se eto spustila na tvoja krila:)
čarobna su ti krila. i odneće te visoko. u pratnji jednih koja će zauvek biti s tobom.
Prijatno!
Samo pripazi, neko je davno odleteo preblizu Suncu... Ne brinem se za tebe, već za ovo zlo okruženje. No, okružen si dobrim ljudima, i ne brinem. I gle, eto je stiže...
Radujem se tvom letu. I sto ti krila nisu prazna : ))
