Ponedeljak, Januar 26, 2009

Огледало у леду

Вешто, руком чаробњака неко црта небо, а твоје небо моје огледало. Сјај леда под твојим ногама и топло срце у грудима тихо, а јако удара, и ситни трзај у рукама, и струја реке испод леда, бела обала и много облака, магла твојих уздаха, руком срца.....на длан, жеља..ко пахуља. Пусти снове своје, виле нек заплешу. Пусти песму за срећу и тугу-тужнију, нек бол се превари и у радост све претвори... Док стојим гледаћу оком својим плесаћу и у себи тихо молићу... Бајком на леду уснама кроз пахуљу у огледалу обрис имена Милена, волећу... И опет плес у огледалу, оку мом, срцу-додиру, а у ветру тајна остала љубав твога имена Милена. Вратим све, чежњом поређане пахуље, није лако, ал то је све, што простом срцу остаје, моја Милена. У огледалу лед остао, под ногама давно пуцао, струјом реке заувек срца раздвојио....

[Odgovori]

krilaandjela, ćutim ovaj put.
i mislim- da li je i to dovoljno, kad i zapete i tačke, i pahulje i srca, i led i ogledala ... samo tugom odišu.
Prijatno!

Comment by domacica (01/26/2009 19:11)

[Odgovori]

Tvoj blog sve vise lici na moj.
Ne valja to sanjaru....
A toliko dugo si me ubedjivao da promenim note svog piskaranja, da tugu u srecu pretvorim, da je bar slikam.

Comment by casper (01/26/2009 19:52)

[Odgovori]

Ima li lepšeg imena od Milena, pitam se sada...

Comment by sanjarenja56 (01/26/2009 21:43)

[Odgovori]

...Tvoje nebo moje ogledalo...
Predivno...

Pozz

Comment by malaino (01/26/2009 23:58)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me