Увек ту да чека

Пусти ме да желим дан у твом оку, пусти ме да сан тражим у јави полако,

пусти ме, а онда још једном пољуби. Ако бих те шапатом призвао у сну, окрени 

образ на моју страну. Заљубљен у тебе, у твоје биће што дише и верује у мене,

што ме увек ту чека, ту где нема сенке. 

Свет у твојим очима и мојим рукама умивеним лицем спушта сјај у наша срца, а она

куцају као једно. Покрећемо се и живимо у корацима времена, знемарени а заљубљени

искрено и чисто. Познајемо се у свим речима, мислима које се нису мимоишле,

договорима који су некад морали да буду такви какви јесу,

волимо се зато што смо увек умели да чекамо једно друго.