Petak, Januar 02, 2009

Писма која се никада не шаљу 2

...Колико те познајем, колико те дуго волим, колико је сан у јави твојих руку загрљај, пољупцима пустио лахор живота из мојих очију, руку и душе, да полети, да оде далеко, да се вине тако високо и да вечно сија и греје у мени твоју вечност, љубави...

Неко просто не уме да оде, да пусти дашак светлости у

пролеће које жели цветом мирисе да шири у сва срца која лутају друмовима живота.

Неко стане и остане вечно ту, а то уради срце откуцајем љубави у трену, 

а трен незаборављен.

Још једном се питам, а писмо пишем, шта ми је тада било у очима, да ли су то сузе или она празнина што се никада неразуме у нама? 

Ако су све те наше истине превише велике и ако их је бол, срећа, туга и радост 

разумела ваљда ћу једном разумети и ја.

Много тога што осећам, мислим не могу ти написати, умем то да прикријем, да дубоко

у себи сакријем. Све је то гордост предрасудом сакривена испод плашта љубави,

ти познајеш то у срцу из плиме у осеку, у зору са сутоном, жеђ која се рађа и умире 

у нама.

Колико те познајем-колико ме добро знаш, робом навике љубави остављаш трагове,

а песак времена гута ме полако.

И све тако у још једној ноћи која одлази зором мога бола, а бола немам.

 

Пошли смо путевима који се наизглед разилазе, а носимо исте кофере и то је судбина.

Знај да те волим, али ти то никад нећу рећи, пустили смо превише лако победу,

а пораз носимо у срцу.

Рањеном крилу ветар не вида ране, не подиже га високо већ спушта на земљу.

У дворишту на храсту где је гром урезао сећање још увек олиста пролеће.

Поздрављам те иако не одлазиш, а пустио сам те да одеш... 

[Odgovori]

Posli smo putevima koji se naizgled razilaze....
Pustili smo previse lako pobedu
a poraz nosimo u srcu....
Pozdravljam te iako ne odlazis
a pustila sam te da odes...
Odlazis a i sam znas da ne mozes otici....
Znam da i ti pises ovakvo pismo...
Znam i da ga nikada neces poslati...
ponos je to!
Znas da ti nigde ne moze biti bolje
ni toplije...
ni svetlije..
znas, a odlazis....
Ispracam te sa nadom
da cu te jednog dana docekati...
kad sve stanice prodjes...
kad se srce smrzne od laznih ljubavi...
kad ti zatreba neko...
neko ko "nedostajes" izgovara
bas kako ti volis.
Putuj.... trazi....
nalazi...
probaj... razocaraj se...
i onda se vrati... jer jos uvek isto
NEDOSTAJES!

Comment by casper (01/02/2009 23:16)

[Odgovori]

Vas dvoje pišete u 4 ruke pisma koja se ne šalju, puna istinske ljubavi i istinske tuge. Nemam komentar osim uzdaha.

Comment by sanjarenja56 (01/03/2009 10:02)

[Odgovori]

ah

Comment by dana (01/03/2009 11:30)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me