OBLACI

МИ

Шта рећи кад срце куца за нас двоје

и вода тече јер тако мора стално,

ко још да слаже време

да му заметне траг

и склупчаног под сенком месеца

на ветру испод мог и твог прозора

лепше од нас двоје самих заједно

рашири крила и пусти Сунце

пољупцима да нас загреје.

Ко то још крије ону нама познату бајку

рашчупане среће у кућици од чоколаде,

ко зна од када је срећа у осмеху

сваког ока девојчице и дечака,

ко нас то држи на длановима овог неба

испод свода свих наших дуга,

ко се смеје у нама  

ко све зна

па ми и само ми.

[Odgovori]

Rascupana sreca u kucici od cokolade....
ovo cu ostaviti bez komentara, ali cu se vratiti kasnije

[Odgovori]

Мени је исто то упало у поље ока а онда наставило својим путем, голицајући мисли.

[Odgovori]

...ко нас то држи на длановима овог неба...
treba li odgovor kada ga znaš?
Prijatno!

[Odgovori]

Baš bi mi se dopalo da čitam "бајку рашчупане среће " i znam da bi je ti prelepo napisao...kao i sve što pišeš.

[Odgovori]

Rascupana sreca u kucici od cokolade...
Milka, Nestle, Dorina sa keksom...
Lesnici, bademi, tuti fruti,keks...bela cokolada.
Otopljena kockica na usnama..
Kutija puna omota...
Puna uspomena...
Svaki omot bajka...
Rascupana...
U kucici od cokolade...
Negde daleko, na kraju duge...