Наопака песма
Нека буде плаво и месец поред Сунца
нек се жуто прелије из Сунца у наша срца
опет ћу да се бојим и твоје лице можда тугом обојим.
Нек буде цвећа пуна башта
нек свака ташта настави да машта
сваку снају у свом крају.
Хмммм, и метла, ко да чисти, а ко да мисли?
Баш често и чисто агрегатно стање,
знање и имање.
Опет те нема, а нама Паја разбио сва јаја,
и мала Маја пала.
Знам, баш наопака песма
сувише тесна, несвесна и бесна.
Слика моја и слика твоја
