Наопака песма

Нека буде плаво и месец поред Сунца

нек се жуто прелије из Сунца у наша срца

опет ћу да се бојим и твоје лице можда тугом обојим.

 

Нек буде цвећа пуна башта

нек свака ташта настави да машта

сваку снају у свом крају.

 

Хмммм, и метла, ко да чисти, а ко да мисли?

Баш често и чисто агрегатно стање,

знање и имање.

 

Опет те нема, а нама Паја разбио сва јаја,

и мала Маја пала.

 

Знам, баш наопака песма

сувише тесна, несвесна и бесна.

 

Слика моја и слика твоја