Моја срећа

Normal 0 MicrosoftInternetExplorer4 Normal 0 MicrosoftInternetExplorer4

Помало стидљиво читам наслов

питам се шта могу рећи о њој

има ли је у мени 

има ли је у њој

колика је

јел плаче

или се стално смеје.

Много је чудних питања

нека су и права 

али ја их постављам тихо

спорадично

можда све у неком реду

озбиљно

неозбиљно, 

али ја верујем у моју срећу

надам се да она мени верује

јер није сама,

грлим је и дању и ноћу

не пуштам је тако лако

није она сама,

она потиче од свих нас.

Једном сам кренуо млад

у мрак својих мисли,

а мислио црно.

Док сам тако лутао по мраку

нисам ништа схватао.

Када сам стао и сачекао

нико није дошао

само је ветар прошао лицем,

ја сам се окренуо и плакао,

јер нисам разумео.

Када сам се из мрака вратио

тренутак је оживео.

Можда то није никаква срећа,

али ја сам је такву упознао.

Можда и она не зна шта је,

али ја је такву волим.

Она је изнад сваке дефиниције

то је сигурно,

за сваког је своја и посебна,

једна и заједничка, не може се одвојити ни од мене ни од тебе.