МИ
Шта рећи кад срце куца за нас двоје
и вода тече јер тако мора стално,
ко још да слаже време
да му заметне траг
и склупчаног под сенком месеца
на ветру испод мог и твог прозора
лепше од нас двоје самих заједно
рашири крила и пусти Сунце
пољупцима да нас загреје.
Ко то још крије ону нама познату бајку
рашчупане среће у кућици од чоколаде,
ко зна од када је срећа у осмеху
сваког ока девојчице и дечака,
ко нас то држи на длановима овог неба
испод свода свих наших дуга,
ко се смеје у нама
ко све зна
па ми и само ми.
