МИ

Шта рећи кад срце куца за нас двоје

и вода тече јер тако мора стално,

ко још да слаже време

да му заметне траг

и склупчаног под сенком месеца

на ветру испод мог и твог прозора

лепше од нас двоје самих заједно

рашири крила и пусти Сунце

пољупцима да нас загреје.

 

Ко то још крије ону нама познату бајку

рашчупане среће у кућици од чоколаде,

ко зна од када је срећа у осмеху

сваког ока девојчице и дечака,

ко нас то држи на длановима овог неба

испод свода свих наших дуга,

ко се смеје у нама  

ко све зна

па ми и само ми.